Ležala sam u krevetu sva sklupčana, blijeda i potpuno iscrpljena. Roditelji su otišli na neko vjenčanje koje se trebalo održati u subotu u večernjim satima, a bio je petak. To mi je bilo odlično jer si uglavnom isplaniram vikend, a obzirom da njih nije bilo, nije mi nitko mogao pokvariti planove. Bar sam ja tako mislila. Razlog moje iscrpljenosti i blijedosti bila je menstruacija, tj. iščekivanje iste.
„Prokleto žensko, prokleti bolovi i prokleto sve što ima veze s menstruacijom!“ – Gunđala sam sama sebi u bradu. „Kad su muškarci imali takvih problema? Nikad! Malo ih zaboli trbuh i odmah misle da će umrijet. Tko naš što pita?! Nitko NIŠTA!“ – Nastavila sam se svađati sama sa sobom u krevetu. Kad bolje razmislim, bolje je da sam to izbacila sada, sama sa sobom, nego da je moje izljeve bijesa trpio netko tko to nije zaslužio. Pogledala sam ispred sebe. Moj petomjesečni mačić spavao je pored mene. Nekad sam mu tako zavidjela. Ni brige, ni pameti.
Na sebi sam imala kratku majicu, dugačku majicu gornji i donji dio trenirke, duple čarape i debeli pokrivač. Naravno svejedno mi je bilo hladno. Sklupčala sam se kako bih se bar malo ugrijala i podragala mačka po glavici. Imala sam osjećaj kao da pored mene spava petomjesečno dijete, a ne mačak. Ponekad bih mu pričala, a on bi me gledao svojim krupnim zelenim okicama, i potom zaspao. Imala sam osjećaj da me razumije i da me voli. Zaboravila sam napomenuti da mu je ustvari Gospodar dao ime. To nije bilo u planu, ali mi je drago da je tako.
Gospodar mi se ubrzo javio. I On me voli. Vidim to po načinu na koji priča sa mnom, iako ima dozu Dominantnosti u sebi. To se, ipak, od Gospodara i traži. Trudio se biti uz mene koliko god je mogao jer je znao da mi nije dobro. Nježnost mi je itekako pasala dok sam trpjela bolove. On je to znao i pokušao je biti što nježniji. Bila sam mu itekako zahvalna zbog toga.
„Moramo razgovarati kada se vratim s posla. Znaš kada dolazim, ti dotada odspavaj.“
Moramo razgovarati? O ne, ne, ne… to nije dobro. To nije nikako dobro. Mislim, dobro je, ali nije dobro kada on to kaže tako nekako… ozbiljno. Imala sam osjećaj da sam u nečemu pogriješila i naljutila ga. Ali u čemu? Ili možda ima neki zadatak za mene? Brinulo me to, ali nije mi bilo pametno da ispitujem previše jer sam mogla laku kaznu zaraditi. Nije mi preostajalo ništa drugo nego da zaspim dok se On ne vrati s posla. Brže će mi vrijeme proći vrijeme, a i neću znati za bol.
***
„Dakle, htio sam razgovarati s tobom…“ – Glasila je Gospodareva poruka. „Imam zadatak za tebe. Naći ćeš si dečka. Uvjeti su da bude godinu – dvije stariji od tebe, da ima vozačku dozvolu i da ga tvoji roditelji prihvate.“
„Zašto?“ – Upitala sam ga. „Kažnjavate me za nešto? Ako sam nešto krivo napravila…“
„Nisi me razumjela. Ne kažnjavam te. Želim da te tvoji napokon ‘puste s lanca’. Ako budeš imala dečka koji će njima odgovarati, počet će ti vjerovati i prestat će te voziti i pratiti kuda ideš.“
„I kad me oni puste s lanca…“ – Započela sam.
„…upravo tako kujo.“ – Nastavio je Gospodar. „Onda ću te ja staviti na lanac. U svakom smislu te riječi.“ – Nasmiješio se.
„A što se tiče tog dečka…“ – Započela sam nesigurno.
„Ići ćeš s njim van. U kino, na koncerte… nije ni bitno. Bitno je da se tvoji naviknu na ideju da imaš nekog koga oni prihvaćaju. Kada se naviknu na to, popustit će ih i kontrola.“
„I koliko će to trajati?“ – Upitala sam.
„Par mjeseci. Možda i godina. Ne znam. Vidjet ćemo. Samo, postoje određena pravila koja ćeš poštovati:
- Možeš se grliti ljubiti s njim ali NIŠTA više od toga. Tvoje tijelo pripada samo meni.
- Ako baš bude inzistirao nakon par mjeseci dobit će pušenje ali tek nakon što ja odobrim.
- Neće saznati za mene, nikada. Neće uopće znati da postojim, da si moja subica.
- Bit ćeš pravi anđeo s njim, ni D od drolje kakva si zapravo.
- Reći ćeš mu da si djevica i da želiš da prođe barem neko vrijeme i da želiš čekati.
- Kada ti kaže da te voli, ako ti bude teško lagati poljubi ga i reci mu: ‘znaš da mi je to teško za izgovoriti, ali ti već sve znaš.’“
„Znači morat ću mu lagati u određenim situacijama?“ – Upitala sam nestrpljivo i uzbuđeno u isto vrijeme.
„Da, hoćeš. Uostalom, ti si moje vlasništvo. Ako ja naredim da ćeš lagati, lagat ćeš. A i…. jedva čekam tjerati te da mi pušiš, razvaliti ti grlo kao drolji koja to zaslužuje, a onda te pustiti da budeš pravi anđeo i nevino se ljubiš s njim.“ – Zadovoljno se osmijehnuo Gospodar.
Iako će, na prvu, nekome tko je vanilla ovo djelovati (možda) odvratno, ustvari nije. Napaljujuće je barem meni. Osim toga, to je zadatak. Ja, kao i svaka druga subica, najviše volim onoga tko je od mene napravio ono što danas jesam. I to mogu zahvaliti upravo Njemu – mome Gospodaru.
U Njegovoj sobi 